SA PO SEBNIM OSVRTOM NA INVESTICIJE

Transcription

1 Tatjana Dragičević Radičević*12 UDK : Ljiljana Stanojević** :316.7 Pregledni naučni članak Primljen Dorađen Odobren REfOR MA INVESTICIONE PO LITIkE SA PO SEBNIM OSVRTOM NA INVESTICIJE 3U INfORMACIONIM TEhNOLOgIJAMA***3 Glo balna ekonomija i dalje be leži pad direktnih stranih investici ja.osnov ni uzrok je su po ve ća na eko nom ska ne sta bil nost i ge o po li tič ki ri zi ci. S ob zi rom na kon ti nu i ra ni negativni trend, jasno je da je po trebno pristupiti reformama investicionih politika, kako na nacionalnom, regionalnom, bilateralnom, multilateralnom, tako i na internacionalnom ni vou, kako bi se obezbedio ekonom ski raz voj. Ključni elemen ti u reformama jesu: obez bedi ti in stru mente za ublažavanje rizika, kre irati mehanizme odgovornog investiranja, poboljšati strukturnu koherentnost i promovisati regionalno investiranje. Osvrtom na sa da šnje sek tor sko sta nje u in ve sti ci ja ma (u iz ve šta ju UN CTAD-a iz go di ne) uoča va se da je sek tor uslu ga za be le žio dvo stru ko ve ći rast u od no su na in ve sti ci je u pro iz vod nom sek to ru u go di ni. Ta ko đe, ako se uzme u raz ma tra nje či nje ni ca da in ve stiranje u IT sektor pod razumeva tri vida investi ranja: transak ciono (mini miziranje tro ško va), stra te ško (ino va ci o ne teh no lo gi je, po sti za nje kon ku rent no sti) i in for ma ci o no (po bolj šanje pristu pa informacijama i komunikacijama), tada se može pretpostaviti da re forme u in vesticionoj politici treba da su u direktnoj korela ci ji sa investici jama u informacionim tehnologijama. Ključne reči: ekonomi ja, investicije, investiciona po li ti ka, informa cione tehnologije * Dr Tatjana Dragičević Radičević, vanredni profesor na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju, Novi Beograd, tdragicevic@nezbit.edu.rs ** Dr Ljiljana Stanojević, vanredni profesor na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju, Novi Beograd, ljstanojevic@nezbit.edu.rs *** Ovaj rad je na engleskom jeziku prire đen i prezentiran na 14. Međunarodnoj konferenciji Ekonom ski i društveni razvoj, Beograd, maj Vol. 14, 3, 2017:

2 260 Tatjana Dragičević Radičević, Ljiljana Stanojević 1. Uvod Glo bal na eko no mi ja u po sled nje dve de ka de su o če na je sa ve li kom ne stabil no šću. Uzro ci su mno go broj ni, ali se mo gu ge ne ra li zo va ti u dve ka te go ri je. Pr va de ter mi nan ta je ste sve do mi nantniji ekonomski jaz razvijenih i ne razvijenih eko no mi ja, što po ka zu ju i po slednji podaci iz Svet skog izve štaja o in ve sticija ma od stra ne UN CTAD-a iz go di ne, ko ji uka zu ju na no vi dra sti čan pad di rekt nih stra nih in ve sti ci ja za 16% u odnosu na go dinu. Sa dru ge strane, za be le že no je i re kord no uče šće pri liva direktnih stranih investi cija u zemljama u raz vo ju sa 55%. 1 Kretanje in ve sticija je ve oma različito u zavisnosti od regiona, ali i vr ste i struk ture ulaganja. Tako je Azija postala najveći investi ci oni region u sve tu, dok su ze mlje u raz vo ju ima le po vo ljan trend grin fild in ve sti ci ja, kao i po gra nič nih mer džera i akvi zicija. Posmatrajući sektorska ulaganja, sve značajni ja je ulo ga sek to ra usluga u ukup nom investiranju, sa posebnim nagla skom na M&A sek to ru, gde je u od no su na go di nu za be le žen rast od re kordnih 28%. 2 Dru ga deter minanta, sa kojom se suočava svetska eko nomija je su sve veći eko nomski i geopolitič ki rizici. Ekonomski rizici ukazuju na sve veći ri zik in ve sti to ra usled netransparentnosti infor maci ja, sukoba inte resa subjeka ta korpo ra ci ja, ali i loših ko munikacionih veza, što vr lo često do vodi do nerelevant nih in for ma ci ja ko je uspo ra va ju pro ces od lu či va nja, špe ku la tiv nih ak tiv no sti, itd. Ge o po li tič ki ri zi ci ra stu, sa po ra stom bro ja po li tič ki ne sta bil nih pod ruč ja, pa čak i sve većeg broja teritorija pod sukobima. Sve prethodno iz lože no govori u prilog nužnog menjanja i reforme investicio ne po li ti ke na različitim nivo ima ekonomske aktivnosti, od nacionalne do global ne eko nomije. Suština ovih reformi treba da je bazira na na stvaranju mehani za ma ko ji će ublažiti ili eliminisa ti rizike, kreirati instrumente za spro vođe nje istih i po boljšati struktur nu kohe rentnost i proces investi ranja. Analizom determi nan ti okruženja i cilja ka ko jem treba usme riti nove okvire investicionih politi ka, do la zi se do za ključ ka da po ten ci jal tre ba da je usme ren na sek tor uslu ga, sa po seb nim na gla skom na in for ma ci o ne teh no lo gi je. In ve sti ra nje u IT sek tor će omo gu ći ti sma nje nje ri zi ka, kao re zul tat sma nje nja tran sak ci o nih tro ško va ja ča njem ko mu ni ka ci o nih ve za, ali ujed no do pri ne ti i ve ćoj tran spa rent no sti i re le vant no sti u pri stu pi ma in for ma ci ja ma, što će omo gu ći ti ve ću efi ka snost u stra te škom po zi ci o ni ra nju kom pa ni ja i iz grad nji no vih ino va ci o nih ten den ci ja ko je su preduslov za održiv raz voj 3. 1 W I R 2 015, R e for m i ng I n t e ra nt io n a l I nve s tme nt G o ve r n a n c e, UNCTAD 2016, preuzeto sa in terneta: , 2. 2 Ibid, Kle is, L., Chwe los, P., Ra mi rez, R. V., Coc kburn, I.,(2012): In for ma tion tec hno logy and intangible output: The impact of IT investment on innovation productivity, Information Systems Re se arch 23 (1), Megatrend revija ~ Megatrend Review

3 Re forma investicione politike sa posebnim osvrtom na investicije Iz ova kvih tvrd nji pro is ti če i pret po stav ka ovog is tra ži va nja da re for me u in ve sticionoj politici treba da su u direktnoj korela ciji sa investicijama u in formacionim tehnologijama. 2. Svetska investi ci ona po litika trenutno stanje Na osnovu izveštaja UNCTAD-a, 2015, osnovni investicioni trendovi u go dini se mogu definisa ti na sledeći način: 4 Čak 80% investicionih poli tika je definisano u pravcu libe ralizacije i poboljšanja opštih uslova, Samo 8% mera ima lo je specifične cilje ve u pravcu ja čanja uloge privatnog sek to ra u iz grad nji odr ži vog raz vo ja kao što je in fra struk tu ra, zdrav stvo, obrazovanje itd. 31 novi međunarodni investicio ni sporazum je zaključen, sa nagla skom na održivi razvoj, Najmanje 50 zemalja je pod vrgnulo re viziji i kontro li postojeće investicio ne ugovore 228 zemalja ima određene uslove u nacio nal nom tretmanu prilikom zaključena akvizicija ili investiranja, 42 nova investi ci ona spora su otvorena (oko 7%) na re laciji država investitor, ukup no 608, od to ga bro ja 36% je do bi la dr ža va, a 27% in ve sti tor. Prethodni poda ci govo re da do la zi do velikih pomeranja u pogledu vo đenja in ve sticione po litike i navode na zaklju čak o nužnosti re for mi. Glo bal ni tren do vi, ipak, mo ra ju da se uslov no raz ma tra ju zbog po sto ja nja od stupanja u regio nal nim i strukturnim tren dovi ma, na ro či to između razvi jenih i zemalja u tranziciji. Upravo, na taj način posma trano, na globalnom ni vou SDI be le že pad od 16%, uče šće ze ma lja u raz vo ju iz no si isto rij skih 55%u ukupnim investi cija ma. Investicije prema razvijenim zemljama opale su za 28%, a u Evro pi be le že pad od čak 11%. (sli ka br. 1) Prilivi u ze mlje u tranziciji opali su za 52%, kao posledica regionalnih sukoba, kon flika ta i sankcija. Takođe, većina eko nomija, regio nal no posmatranih, bele ži pad u in ve sti ra nju, a kao uzrok se vi de glo bal na kre ta nja i ge o po li tič ki fak to ri. Mo gućnost poboljšanja ovih kretanja se vidi u smanjenu transakcionih troškova i po ve ća nju tr ži šta kroz od re đe ne vi do ve eko nom skog re gi o nal nog gru pi sa nja. Ze mlje u raz vo ju i nji ho ve MNK naj če šće in ve sti ra ju kroz grin fild in ve sti ci je i M&A u pre ko gra nič noj sa rad nji. Ta ko đe, bit no je is ta ći da se mo guć nost ve ćeg 4 W I R 2 015, R e for m i n g I n t e rn a t ion a l I n ve s tment G o ve r n a n c e, U n C TA D 2 016, pre u z e to s a interneta: , IX Vol. 14, 3, 2017:

4 262 Tatjana Dragičević Radičević, Ljiljana Stanojević investiranja može tražiti i u regionalnom po vezivanju kroz ja čanje lan ca vrednosti, tj. ulaganjem u tehnološki raz voj. 5 Posle silaznog trenda u prethodnom periodu M&A u prekograničnoj saradnji u go di ni su po ra sli za 28% u od no su na go di nu. Ve o ma zna ča jan po da tak je da je taj trend uočen u svim eko no mi ja ma, sa na po me nom da su raz vije ne ze mlje za be le ži le rast od 16%, a ze mlje u tran zi ci ji rast od čak 66%.Ve o ma je zna čajna njiho va uloga u sek to ru usluga (rast od 36%), posebno te lekomunikacija ma, i to na ro či to na evrop skom tlu. In te re san tan je po da tak da je čak 50% M&A u ze mljama u razvoju bila ku po vina imovine od strane razvije nih ekono mija. 6 Ka da je sek tor sko po sma tra nje u pi ta nju, po sled nji do stup ni po da ci su da su uslu ge u pe ri o du od po ra sle za 63% ka da su u pi ta nju SDI. Kao re zul tat ta kvih kreta nja navo di se povećana libe rali zacija, naročito u sektoru finansija i teleko mu ni kacija. U sektoru usluga je zabeležen rast prekograničnih M&A za 37%. 7 Slika 1. SDI prilivi, glo balno i pre ma ekonomskoj razvijenosti Izvor: Un CTAD, WIR 2015 str. 2 Kao za klju čak, na me će se či nje ni ca o zna čaj nom ude lu in ve sti ci ja ko je su usmerene na smanjenje transakcionih troškova i sve značaj nijim udelom prekogra ničnih M&A, u iz ve snom smislu kao re zultat smanjivanja rizika na nesta bilnom tržištu, ali i sve većem učešću sek tora usluga u prekograničnom in ve stira- 5 WIR 2015, Re for ming In ternatio nal Invest ment Go ver nan ce, Un CTAD 2016, Ibid, Ibid, Megatrend revija ~ Megatrend Review

5 Re forma investicione politike sa posebnim osvrtom na investicije nju. Trendo vi uka zuje na determinisane probleme u međunarodnom investiranju, ali i otkriva ju pravce bu dućih kretanja, kao i moguće instrumente u funkciji sma nje nja de fi ni sa nih ri zi ka. 3. Reforme investicionih politika Ana li zi ra no sta nje u in ve sti ci ja ma na glo bal nom ni vou nu žno uka zu je na po tre bu spro vo đe nja in ve sti ci o nih re for mi. Na gla še nost ri zi ka ula ga nja ugroža va sprovođenje investicionih politika na svim nivoima i sve subjekte učesnike, a po sebno po veri oce. Prema izveštajima i zaključcima UNCTAD-a reforme investici o ne politike treba da su fokusirane na četiri nivoa i da obuhvataju pet područja. 8 Četiri nivoa obuhvataju: 9 Nacionalni, Bilateralni, Regionalni, Multilateralni nivo. Pet pod ručja, koja zahteva ju re forme u investicionim politikama su sledeća: 10 Sačuvati pravo regulacije javnog interesa, Reforma investicionih sporova, Jača nje promocije i olakšica za strana ulaganja, Obezbeđivanje od go vornosti investitora, Unapređenje sistemske koherentnosti. Kreiranje novih mehanizama u pravcu reforme investicionih politika na nacionalnom nivou je ste pr vi ko rak. U tom smi slu po treb no je stvo ri ti stra te ški pristup u definisanju kriteriju ma i okvira područja neophodnih investicionih reformi i us postavljanje novog okvira sa ciljem smanjenja nestabilnosti i rizika, povećanja efi kasnosti investiranja, institucionalnog jačanja i infrastrukturne izgradnje. Na bilateralnom nivou potrebno je in strumen te reforme usme riti na za jednič ku ak tiv nost u po gle du bo ljeg raz u me va nja, sa rad nje, pre go vo ra ugo vor nih stra na, a u pravcu po sti za nja konsenzusa. Re gi o nal ni ni vo IIA re for mi po sma tra iz ugla de fi ni sa nja kri te ri ju ma i područ ja izgradnje zajedničkih mo dela i inter pretacije, racionaliza cije i implementacije. Multilateralni nivo IIA re for mi te ži po sti za nju kon sen zu sa u iz grad nji za jed nič ke vi zi je neo p hod nih in ve sti ci o nih re for mi, sa po seb nim ak cen tom na 8 Refor ming the IIA Regime - a Stockta king da tu ma pre u zi ma nja: WIR 2015, Re for ming In ternatio nal Invest ment Go ver nan ce, UNCTAD 2016, Ibid, 128. Vol. 14, 3, 2017:

6 264 Tatjana Dragičević Radičević, Ljiljana Stanojević de fi ni sa nje kon kret nih ak tiv no sti, kao što je od re đi va nje kri te ri ju ma i vo di ča kroz sistemske re forme, razvijanje instrumenata i insti tucio nalnih okvi ra, is traži va nje i ana li za na mul ti la te ral nom ni vou, ko or di na ci ja, teh nič ka po dr ška i izgradnja platforme zasno vane na najbo ljoj praksi. Po pi ta nju pod ruč ja u ko ji ma je nu žno spro ve sti in ve sti ci o ne re for me, pr vo se od no si na oču va nje pra va re gu la ci je jav nog in te re sa, što pod ra zu me va proce nu tro škova i koristi u potpisa nim IIA ugovorima. Do sa dašnji pristup stva ranja po volj ne klime, delimič no je stvarao ograni če nja po pitanju održavanja prava regula ci je shodno nacio nalnoj politi ci. Država mora zadržavati pravo regulacije u zaštiti jav nog in teresa ili ciljeva održivog razvoja. Ovakav pristup podrazumeva i reviziju po stojećih aranžma na i zaključivanje novih IIA pod nazivom Nova generacija. U ovim aktivnostima, UN CTAD naglašava i značajnu ulogu civilnog društva. Postojeći model rešavanja investicionih sporova naglašava neravnopravan po ložaj zemlje domaćina i investitora, u pogledu ve ćeg rizika kojem je izložena ze mlja do ma ćin, ne rav no prav ni po lo žaj do ma ćih i stra nih in ve sti to ra, ne dovolj ne tran spa rent no sti i ne za vi sne ar bi tra že. U no vom mo de lu tre ba iz gra di ti me ha ni zme ko ji će eli mi ni sa ti pret hod no na bro ja na ogra ni če nja, a funk ci ji obezbe đi vanja pravničnih postupaka. Promocije i olak šice u investiranju moraju bi ti u direktnoj po vezanosti sa ci lje vima nacionalne po litike, au funkciji odr živog razvoja. Ovo područje uključu je interaktivnu saradnju su bjekata na nacionalnom nivou sa drugim nivoima u defini sanju međunarod ne in ve sticione politike, kako u glo balu, tako i u pojedinačnim slučajevima. Odgovornost investitora je u postojećem mo delu IIA bila minimizira na, čak u određe nim nacionalnim zakono davstvima i zaštićena. U reformi investicionih po li tika, kao jedan od ključnih za da ta ka postavljen je cilj izgrad nje odgovornosti u pravcu maksimizacije koristi i doprinosa i mini mi ziranja negativ nih posledi ca. Sistemska koherentnost do sa da ni je po ka za la svo ju sna gu, pa je re for ma usmerena i u tom pravcu. Veliki broj ne re šenosti i nedoslednosti određenih pitanja i ne po sto ja nje me đu na rod nih prav nih in stru me na ta za nji ho vo re ša va nje, na met nuli su potrebu i iznalaže nje rešenja u no vom modelu investicionih politi ka. Neophod no je defi nisati instru mente koje će dovesti do tražene koherentnosti na nacionalnom i međunarodnom nivou. Sa gle da va ju ći sve de fi ni sa ne ne do stat ke po sto je ćeg mo de la in ve sti ra nja, ali i prav ce i okvi re u kojima se sprovodi reforma, kao i predložen okvir ni model reformi, po trebno je iz naći odgo va rajuće in strumente realizacije definisanih aktivno sti, ali i in ve sticionu po li tiku usmeriti strukturno u prav cu gde će ona pružiti naje fikasnije re zultate. Kao jedan od prava ca može bi ti investi ranje u informacione tehnologije, ko je pružaju dugoročno održivi razvoj, ali i u velikoj meri do prino se reali zaciji zacrta nih ciljeva u reformi in ve sticionih politika na međuna rod nom nivou. Megatrend revija ~ Megatrend Review

7 Re forma investicione politike sa posebnim osvrtom na investicije Investicije u informacionim tehnologijama U ana li zi me đu na rod nih kre ta nja in ve sti ci ja, kao i bu du ćih re for mi u tom do menu, jasno se uočava potreba kom panija da smanje troškove i rizik, ali i uloga ko ju u tom domenu imaju IT tehnologije. Ulaga nja u informacio ne tehnolo gije i njiho va mogućnost da istovreme no dovedu do porasta prihoda, uz istovremeno smanje nje t ro š ko v a, pred me t su m no g i h i s t r a ž i v a nja i po lem ik a (K au ff ma n a nd Wa lden 2001; Ku la ti la ka and Ven ka tra man 2001; Sam ba murthy et al. 2003). Is tra ži va nja spro vede na u ovom domenu ukazuju na to da ulaganje u informacione tehnologije do prinosi daleko većem porastu priho da nego smanjenju troškova (Kohli, Melville ; El Sawy, Pa vlou ; Aral, We ill ; Cheng, Na ult ; Mit has et al ; Pa vlou, El Sawy , ; Bhatt, Gro ver ; Sambamurthyet al ; Tal lon et al ; De Lo ne, Mi tra, Chaya ; Ba rua et al ; Lucas 11 Ko hli, R., and Mel vil le, N. P. (2009): Le ar ning to bu ild an IT In no va tion Plat form, Commu nica tions of the ACM (52:8), El Sawy, O. A., and Pa vlou, P. A. (2008): IT-Ena bled Bu si ness Ca pa bi li ti es for Tur bu lent En vi ron ments, MIS Quarterly (7:3), Aral, S., and We ill, P. (2007): IT As sets, Or ga ni za ti o nal Ca pa bi li ti es, and Firm Per formance: How Re so urce Al lo cations and Organizatio nal Dif ferences Explain Performance Variation, Or ga ni za tion Sci en ce (18:5), Cheng, Z. J., and Na ult, B. R. (2007): In du stry Le vel Sup pli er-dri ven IT Spil lo vers, Ma na ge ment Sci en ce (53:8), pp Mit has, S., Al mi rall, D., and Kris hnan, M. S. (2006): Do CRM Systems Ca u se One-to- O ne M a r k e t i n g E f fe c t i ve ne s s?, Sta ti sti cal Sci en ce (21:2), Pa vlou, P. A., and El Sawy, O. (2006): From IT Le ve ra ging Com pe ten ce to Com pe ti ti ve Advantage in Turbu lent Environ ments: The Case of New Pro duct Development, Information Systems Re se arch (17:3), Pa vlou, P. A., and El Sawy, O. (2010): The Third Hand : IT Ena bled Com pe ti ti ve Advantage in Turbulence Through Impro visa tional Capabilities, In formation Systems Research, (21:3), Bhatt, G. D., and Gro ver, V. (2005): Types of In for ma tion Tec hno logy Ca pa bi li ti es and Their Role in Competitive Advantage: An Empiri cal Study, Journal of Management Informa tion Systems (22:2), Sam ba murthy, V., Bha rad waj, A., and Gro ver, V. (2003): Sha ping Agi lity thro ugh Di gi tal Options: Reconceptu a lizing the Role of In for mation Technology in Con tem porary Firms, MIS Quarterly (27:2), Tal lon, P. P., Kra e mer, K. L., and Gur ba xa ni, V. (2000): Exe cu ti ves Per cep ti ons of the Business Value of In for mation Techno logy: A Process Oriented Approach, Journal of Management Information Systems (16:4), De Lo ne, W. H., and McLean, E. R In for ma tion Systems Suc cess: The Qu est for the De pendent Variable, Information Systems Research (3:1), Ba rua, A., Kriebel, C. H., and Muk ho padhyay, T Information Technologi es and Business Value An Analytic and Empi rical Investigation, Information Systems Research (6:1), Vol. 14, 3, 2017:

8 266 Tatjana Dragičević Radičević, Ljiljana Stanojević ). Kao ar gu men ti po zi tiv nog uti ca ja in for ma ci o nih teh nol gi ja na po rast priho da navo de se: porast kompe titivno sti kompanija, bolje anali ze po slovanja i kretanja na tržištu, moderni ji i brži informa ci oni sistemi. Takođe, sprovedena istra živanja ukazuju i na to da IT investi cije imaju dugoročnu ispla ti vost, a ne samo kratkoroč nu, merenu trenut nim po ra stom produktiv no sti 24. Pr vo bit no ula ga nje u IT sek tor, bi lo je usme re no na tro škov nu ana li zu i za do voljstvo kupaca u funkci ji isporuke. 25 Bri nol fso ni Hit su još go di ne u svom is tra ži va nju po ka za li da in ve sti ci je u IT sektor su isplativije u odnosu na dru ge in ve sti ci je, i da ih je po treb no ana li zirati iz tri ugla pro duktivnosti, profita bil nost i po tro šač ki vi šak. 26 Na osnovu njihovih za ključaka i trendova u investicio nim kretanjima, mo že se za ključiti da ulaganje u IT tehnologiju ima trojako dejstvo: Transakciono Strateško Informaciono Transakcioni efekat investi cija u IT jeste sma njenje troškova, pa samim tim i sma nje nje ri zi ka, ko ji je da nas iz u zet no na gla šen zbog ne stal no sti i ne sta bilno sti u ekonomi jama svih drža va, pa i na regionalnom i glo balnom nivou. Ovaj transakcio ni efekat investicija u IT u skladu je sa defi nisanim reformama u investicijama. Strateški efekata se ogleda u dugoročnom efektu IT investicija, i stvaranju si ste ma ko ji je pri la go dljiv br zim tr ži šnim pro me na ma, po ja ča va la nac vredno sti, a samim tim i sofisticiranu potre bu kupaca/potrošača. Da kle, ovaj efekat je direktno u funk ciji izgradnje konkurentnosti, koja je neo phodni pred uslov u funkciji održivog razvoja. Informacioni efekat je onaj ko ji se naj če šće ve zu je za in ve sti ci je u IT, a to je pobolj šanje tokova informa cija i komunika cije, što je tako đe prepo znato kao nu žan preduslov u stvara nju boljih okvira in ve stiranja. Sva tri efek ta investicija u IT, u velikoj meri odgovaraju zacrtanim nivoima i pod ručjima delovanja nužnih reformi u pravcu poboljšanja investicionih politika. 23 Lucas, H. C The Business Value of Information Tec hnology: A Historical Perspective and Thoughts for Future Re search, in Strate gic Information Technology Ma na ge ment: Perspectives on Organizational Growth and Compe ti tive Advantage, R. D. Ban ker, R. J. Ka uf fman, and M. A. Mah mood (eds.), Har ris burg, PA: Idea Gro up Pu blis hing, Mit has, S., Taf ti, A., Bard han, I., Goh, J. M., (2012): In fo r ma tion tec hno logy and firm profitability:mechanisms and empirical evi dence, MIS Quarterly Vol. 36 No. 1, Ste wart, Co ul son & Wil son, (2007): In for ma tion tec hno logy: When is it Worth the In vestment?, Commu nica tion of the IIMA, Vo lu me 7, Is sue 3., p Brynjol fsson, Erik and Hitt, Lo rin, (1993): Is in for ma tion systems spen ding pro duc ti ve? new evi den ce and new re sults ICIS 1993 Pro ce e dings Megatrend revija ~ Megatrend Review

9 Re forma investicione politike sa posebnim osvrtom na investicije Za klju čak Ana li zom sta nja in ve sti ci ja na global nom ni vou, uočava ju se velike promene u ten den ci ja ma i kre ta nji ma, ka ko po ge ografskom i regionalnom krite riju mu, ta ko i po struk tu ri i vr sti ula ga nja. Rezultat takvih determinan ti jeste nestabilna i ri zič na eko nom ska ak tiv nost na svet skom ni vou, ali i ge o po li tič ka si tu a ci ja. Usled to ga, ne ke pri vre de su već pri stu pi le re vi zi ji in ve sti ci o nih ugo vo ra, a u to ku je pla ni ra nje re fo r me in ve sti cio ne politike na međunarodnom nivou, koja će uslo vi ti re for me i na re gi o nal nim i na ci o nal nim ni vo i ma. Osnov ni cilj ove re for me je ste usme ren u pet pra va ca, a to je: oču va nje pra va re gu la ci je jav nog in te re sa, bo lja regu la ti va u re ša va nju investicio nih sporova, pro mocija i olakšice u in ve sti ra nju, ve ća od go vor nost in ve sti to ra i iz grad nja si stem ske ko he rent nosti. U iz na la že nju no vih mo de la in vesti ranja, koji mogu odgovori ti na postavljenje zah te ve i ci lje ve, ula ga nja u in fo r ma ci o ne teh no lo gi je mo gu bi ti jed no od efi ka snih in stru me na ta, jer efek ti njihovog ula ganja su trodimenzionalni (transak ci o ni, stra te ški i in for ma ci o ni) i predsta vljanju u značajnom smislu doprinos iz grad nji efi ka snog si ste ma in ve sti ranja sa dugo ročnim, strateški održivim razvo jem. Na taj na čin, ovim is tra ži va njem je po tvr đe na po sta vlje na hi po te za da re for me u in ve sti ci o noj po li ti ci tre ba da su u direktnoj korelaciji sa investicijama u informacionim tehnologijama. Vol. 14, 3, 2017:

10 268 Tatjana Dragičević Radičević, Ljiljana Stanojević Li te ra tu ra A r a l, S., a nd We i l l, P. (2 0 07): I T A s s e t s, O r ga n i z a t i o na l C a pa bi l i t i e s, a nd Firm Per for man ce: How Resource Allocations and Organi zati onal Differences Explain Performance Variation, Organization Science (18:5), Ba rua, A., Kri e bel, C. H., and Muk ho padhyay, T In for ma tion Techno lo gi es and Bu si ness Va lue - An Analytic and Em pi ri cal In ve sti ga tion, Information Systems Research (6:1), Bhatt, G. D., and Gro ver, V. (2005): Types of In for ma tion Tec hno logy Ca pabi li ti es and The ir Ro le in Com pe ti ti ve Advan ta ge: An Em pi ri cal Study, Journal of Mana gement In formation Systems (22:2), Brynjol fsson, Erik and Hitt, Lo rin, (1993): Is in for ma tion systems spen ding pro duc ti ve? new evi den ce and new re sults ICIS 1993 Proceedings aisel.aisnet.org/icis1993/43 Cheng, Z. J., and Na ult, B. R. (2007): In du stry Le vel Sup pli er-dri ven IT Spillovers, Management Science (53:8), pp De Lo ne, W. H., and McLean, E. R In for ma tion Systems Suc cess: The Quest for the Dependent Variable, Information Systems Research (3:1), El Sawy, O. A., and Pa vlou, P. A. (2008): IT-Ena bled Bu si ness Ca pa bi li ti es for Turbulent Environments, MIS Quarterly Executive (7:3), Ka uf fman, R. J., and Wal den, E. A. (2001): Eco no mics and Elec tro nic Commer ce: Survey and Directions for Re se arch, International Journal of Electronic Commerce (5:4), Kle is, L., Chwe los, P., Ra mi rez, R. V., Coc kburn, I., (2012): In for ma tion technology and intan gible output: The impact of IT investment on innovation productivity, Information Systems Research 23 (1), Ko hli, R., and Mel vil le, N. P. (2009): Le ar ning to bu ild an IT In no va tion Platform, Communications of the ACM (52:8), Ku la ti la ka, N. H., and Ven ka tra man, N. (2001): Stra te gic Op ti ons in the Digital Era, Business Strategy Review (12:4), Lu cas, H. C The Bu si ness Va lue of In for ma tion Tec hno logy: A Hi stori cal Per spec ti ve and Tho ughts for Fu tu re Re se arch, in Strategic Information Tec hno logy Ma na ge ment: Per spec ti ves on Or ga ni za ti o nal Growth and Competitive Advantage, R. D. Ban ker, R. J. Ka uf fman, and M. A. Mah mood (eds.), Har ris burg, PA: Idea Gro up Pu blis hing, Mit has, S., Taf ti, A., Bard han, I., Goh, j. M., (2012): In fo r ma tion tec hno logy and firm profitability: mechanisms and empirical evidence, MIS Quarterly, Vol. 36 No. 1, Mit has, S., Al mi rall, D., and Kris hnan, M. S. (2006): Do CRM Systems Ca u- se One-to-One Mar ke ting Ef fec ti ve ness?, Statistical Science (21:2), Megatrend revija ~ Megatrend Review

11 Re forma investicione politike sa posebnim osvrtom na investicije Pa vlou, P. A., and El Sawy, O. (2006): From IT Le ve ra ging Com pe ten ce to Compe titive Advantage in Turbulent Environments: The Case of New Product Development, Information Systems Research (17:3), Pa vlou, P. A., and El Sawy, O. (2010): The Third Hand : ITE na bled Competitive Advantage in Turbulence Through Improvisational Capabilities, Information Systems Research, (21:3), Sam ba murthy, V., Bha rad waj, A., and Gro ver, V. (2003): Sha ping Agi lity thro ugh Di gi tal Op ti ons: Re con cep tu a li zing the Ro le of In for ma tion Technology in Con temporary Firms, MIS Quarterly(27:2), Ste wart, Co ul son & Wil son, (2007): In for ma tion tec hno logy: When is it Worth the In vest ment?, Communication of the IIMA, Vo lu me 7, Is sue 3 Tal lon, P. P., Kra e mer, K. L., and Gur ba xa ni, V. (2000): Exe cu ti ves Per ceptions of the Busi ness Value of Information Technology: A Process Oriented Approach, Journal of Management Information Systems (16:4), W I R 2 015, Re for m i ng I n ter a nt i o na l I n ve st ment G o ver na n c e, UN CTAD Reforming the IIA Regime - a Stoc kta king datuma preuzimanja: Vol. 14, 3, 2017:

12 Tatjana Dragičević Radičević, Associate Professor Faculty of International Economics, John Na is bitt Uni ver sity, Belgrade, Serbia Lji lja na Sta no je vić, Associate Professor Faculty of International Economics, John Na is bitt Uni ver sity, Belgrade, Serbia RE form OF IN VEST MENT PO LICY IN THE FUN CTION OF SUSTA INABLE DEVELOPMENT WITH SPECIAL EMPhASIS ON INVESTMENT IN INfORMATION TEChNOLOgI ES Glo bal eco nomy still re cords a dec li ne in FDI. The main ca u ses are in cre a sed econo mic in sta bi lity and ge o po li ti cal risks. Gi ven the con ti nued ne ga ti ve trend, it is cle ar that it is necessary to reform the investment policies at the na tional, regional, bi lateral, mul ti la te ral and in ter na ti o nal le vel, to en su re su sta i na ble eco no mic de ve lop ment. Key ele ments of the re forms are: to provide instruments to reduce risks, create mechanisms of re spon si ble investment, improve the structu ral coherence and pro mote regional in vestments. Re fer to the cur rent da tes of the sec tors in vest ments (ac cor ding to the re port of UN CTAD from 2015th) shows that the ser vi ces sec tor re cor ded do u ble growth com pa red to the in vest ment in the ma nu fac tu ring sec tor in Al so, if we ta ke in to con si de ration the fact that in vest ment in IT sec tor in vest ment in vol ves three aspects: tran sac ti o- nal (minimizing costs), strategic (innova tion technologies, achieving competitiveness) and in forma tion (improving access to in formation and communications), it may be assumed that the re forms in the investment policies sho uld be di rectly correlated with in vestments in information technology. Key words: eco nomy, in vest ments, in vest ment po licy, su sta i na ble de ve lop ment, information technology Megatrend revija ~ Megatrend Review